HR Experience: Liderstvo kroz razumevanje sebe i drugih ljudi

Četvrta konferencija HR Experience, u organizaciji grupacije Poslovi Infostud, koja promoviše i predstavlja trendove iz ljudskih resursa kroz gostovanje svetski priznatih govornika, kao i uspešne HR priče i prakse, održana je juče u hotelu Metropol.

Konferenciju je otvorila Sonja Ćetković, direktor Poslovi Infostud, naglasivši da se aktivnost poslodavaca u potrazi za talentima za otvorena radna mesta povećala za 50%, te da to znači i novi izazov za poslodavce, s obzirom da ovaj trend nije praćen rastom kandidata.

Sa većom ponudom poslova idu i viša očekivanja zaposlenih, istakla je direktorka grupacije Poslovi Infostud.

“Biće teže neko ikada da zadržimo zaposlene i teže ćemo privlačiti talente”, rekla je Sonja Ćetković, objašnjavajući da novom kontekstu doprinose i očekivanja koja su se iskristalisala u toku pandemije Covid 19: sve veću važnost kandidati i zaposleni pridaju balansu između karijere i privatnog života, fleksibilnosti mesta rada i radnog vremena i generalnom wellbeing-u.

HR Experience se i ove godine usredsredio na razmenu znanja i iskustva u oblasti HR-a, kroz predavanja svetski priznatih stručnjaka i govornika, kao što su dr Tomas Chamorro-Premuzic, Skip Bowman i stručnjak bihejvioralnih nauka Tom De Bruyne, koji su odgovrali i na pitanja prisutnih učesnika Konferencije.

 Drugi, jednako važan deo razmene praktičnih iskustava je bio predstavljanje šest najboljih HR praksi u Srbiji koje su među rekordnim brojem prijava izabrane od strane nezavisnog stručnog žirija i izbor najuspešnije HR priče.

Prisutni učesnici konferencije su za pobednika izabrali Erste banku iz Crne Gore sa projektom “Smart employee growth assistant” a stručni žiri je izabrao kompaniju Levi9, odnosno njihov projekat “Hacker burger-Prvi jestivi oglas za posao”.

Bowman: Razvojni mentalni stav je neophodan u svetu koji se brzo menja

Tri svetski poznata stručnjaka, Skip Bowman, dr Tomas Chamorro-Premuzic i dr Tom De Bruyne su imali jednu zajedničku nit u svojim predavanjima:  budućnost liderstva u svetu koji se menja a u kojem su ljudi evolutivno isti, pokreću ih slični impulsi i osnovne potrebe kao i pre četiri hiljada godina.

Kako rešiti tu zagonetku, prvo je govorio Skip Bowman,  generalni direktor u kompaniji Global Mindset i vodeći evropski stručnjak za razvoj liderstva i organizacione promene. On se u svom obraćanju najviše bavio razvojnim mentalnim stavom (growth mindset) i psihološkom sigurnošću, kao i važnošću ovih aspekata za liderstvo i budućnost rada.

Skip Bowman je istakao da lider mora biti saosećajan i hrabar: nije dovoljno da se osećate samouverenim, posao lidera je da učinite i da se drugi tako osećaju. Razvojni mentalni stav je sposobnost da ispoljimo najbolje od sebe (lični potencijal) i da inspirišemo najbolje u drugima (potencijal odnosa), rekao je Skip Bowman, naglasivši da je kultura jedna od liderskih ključnih odgovornosti.

Za liderstvo i odnose među ljudima koji se zasnivaju na kontroli i fiksnom mentalnom sklopu, plaća se cena u sukobima, u prikrivanju, cinizmu, otporu i samozadovoljstvu bez integriteta i empatije, upozorio je Bowman. Govoreći o budućnost rada Skip Bowman je rekao da mi nikada u potpunosti ne poznajemo tehnologiju koja nam je data i teško se menjamo.  Stoga, naglasio je, u svetu koji dolazi od ključne važnosti će biti identifikovanje svrhe koja će spojiti tehnologiju, empatiju i osećaj za moralnu pravdu.

Tomas Chamorro-Premuzic: Gde greši HR?

Dr Tomas Chamorro-Premuzic, direktor za Inovacije u ManpowerGroupi i poznati autor i govornik je svoje predavanje fokusirao na potencijal liderstva i kako nauka i tehnologija mogu da menjaju našu sposobnost da identifikujemo taj potencijal.

Većina naših problema s vođstvom bila bi rešena kada bismo mogli razlikovati samopouzdanje i kompetenciju. (confidence vs. competence): prednost koju dajemo stilu nad sadržajem objašnjava zašto nemamo dobre vođe, rekao je dr Premuzic.

Kada se desi veliki problem, a samouvereni lideri više nisu zabavni, kao na primer u globalnoj pandemiji, shvatamo da je poželjno imati kompetentne ljude na čelu.

Premuzic je poznat po tome što uvek ističe važnost skromnosti, umeća preispitivanja sopstvenih odluka i ključnu važnost integriteta, ali je u svom govoru sada posebnu pažnju posvetio i pogrešnom pristupu koji, po njegovom mišljenju, ima HR. Iako veruje u razvoj, dr Premuzic smatra da je u svakom području učinka najbolji prediktor potencijal, te u tom smislu upozorava da je izuzetno važno da HR taj potencijal uoči. “HR troši 80% svojih budžeta za upravljanje talentima na razvoj, umesto na selekciju, regrutaciju i procenu potencijala”, rekao je dr Tomas Chamorro-Premuzic.

Rekao je da 90% varijabilnosti u ishodima obuke ili razvoja ovisi o potencijalu prije treninga, i preporučio da tražimo pametne, pristojne ljude koji imaju unutrašnju motivaciju ispoljenu i kroz integritet.

Dr Premuzić je pažnju posvetio i takozvanom imposter sindromu, kojeg karakteriše sumnja u sebe do granica da čovek ima bojazan da mu ne pripada poštovanje ili odgovornost koja mu je poverena, te da će biti okarakteristan kao prevarant ili varalica kada ljudi otkriju da nije stručan koliko se čini.

„Bolje imati vođe sa sindromom varalice, nego stvarne prevarante na čelu“, rekao je Premuzic pozivajući HR zajednicu da se ne plaši tog sindroma u sebi i drugima:

Nagrađujemo ljude za njihovo dobro mišljenje o sebi i kažnjavamo ih zato što misle o sebi loše, ali samokritičnost češće vodi do kompetencije nego samopouzdanja”, rekao je dr Tomas Chamorro- Premuzic, još jednom ističući opasnost važnosti koju ljudi daju preteranom samopouzdanju.

Govoreći o budućnosti i svetu koji se ubrzano menja dok su ljudi primarno i dalje evolutivno predodređeni za ponašanja koja su bila korisna pre više hiljada godina, dr Premuzic je govorio na koji način napreci u sferi veštačke inteligencije (AI) i velikih podataka (big data) mogu poboljšati našu sposobnost da uočimo liderski talenat, kao I šta zapravo treba da tražimo.

De Bruyne: Šta nauka zna o ljudskoj iracionalnosti a organizacije retko koriste

Tom De Bruyne, suosnivač konsultantske firme SUE Behavioural Design i međunarodno priznat stručnjak bihejvioralnih nauka u svom predavanju je govorio o “manipulaciju zarad dobrog” i kako oblikovati dobre navike, kod pojedinca i u organizaciji.

“Većina problema u organizacijama može se pripisati lošem razumevanju ljudskog donošenja odluka”, rekao je Tom De Bruyne.

On je upozorio da mi kreiramo organizacije, procese i strukture za racionalne ljude a takvi ljudi ne postoje. Ljudi su impulsivni, vođeni strahom od gubitaka, iracionalni, puni predrasuda, osećaju ljubav, mržnju, potrebu za pripadanjem ali i za osvetom.

Nauka već dugo zna da spoljna motivacija često ubija unutrašnju motivaciju, i zna da postoji  negativan odnos između visine bonusa i kvaliteta rada ili doprinosa u mnogim oblastima. Ipak, ova znanja se još uvek nedovoljno primenjuju, naglasio je Tom De Bruyne.

Posebnu zainteresovanst među učesnicima konferencije pobudio je pričom o situaciji kada su u jednom indijskom gradu zbog pojave otrovnih zmija gradske vlasti propisale nagradu za svaku ubijenu zmiju. Koliko je ova vrsta eksterne motivacije bila pogrešna videlo se ubrzo kada su ljudi počeli da gaje zmije, kako bi ih odnosili vlastima i pokupili novčanu nagradu.

De Jong: Povišica u slobodnom vremenu

Još jedan govornik iz inostranstva, Holanđanin koji živi u Hrvatskoj, Jan de Jong, suosnivač, Webpower Adria, govorio je o pionirskim inicijativama i preduzetništvu koji je pokretao u Hrvatskoj i regionu. Posebnu pažnju učesnika konferencije je izazvao objašnjavajući razloge i prednosti uvođenja četvorodnevne radne nedelje u njegovoj kompaniji Webpower Adria.

Učesnike je zanimalo i kako je to rešeno u smislu propisa, da li uvođenje četvorodnevne radne nedelje znači duže radno vreme radnim danima, da li ima negativnih efekata i slično. Zanimljivo je da je Jan de Jong problem koji se odnosi na manjak radnih sati, s obzirom da zaposleni i dalje rade 8 sati dnevno, rešio davanjem plaćenog odmora svim zaposlenima svake nedelje, da se zaposleni rotiraju u smislu kojeg dana u nedelji su slobodni, kako bi bili dostupni klijentima, te da je jedini uočeni negativan efekat taj što na sastancima svake nedelje neko nije prisutan.

To ipak ne može da se meri sa mnoštvom prednosti koji je ovakav način rada doneo kompaniji i zaposlenima, koji su dobili “povišicu u slobodnom vremenu” i time postali još lojalniji kompaniji a učinkovitiji u toku radnih dana.

Još jedna njegova zanimljiva i uspešna inicijativa o kojoj je govorio Jan de Jong je uvođenje vize za digitalne nomade u Hrvatskoj, čime je ova zemlja postala druga u Evropi, nakon Estonije, koja je pozvala, pod posebno povoljnim uslovima, ljude koji rade na daljinu da rade iz Hrvatske I time potencijalno povećaju i kvalitet svog života.

Laković van Kempen: Saosećajni zamor na random mestu i kako ga sprečiti

Vesna Laković van Kempen, govornik iz Srbije, diplomirani pedagog i trener, osnivač Mindfulness Centra, ispričala je priču u kojoj se mogu prepoznati mnogi koji rade kao podrška drugim ljudima. Govorila je o intimnoj životnoj krizi, identifikovala ju je kao saosećajni zamor na radnom mestu, i upozorivši stručnjake iz oblasti HR-a da se i njima zbog prirode posla on može desiti ili se nekada desio, ponudila osnovne alate kako da se takva kriza prevaziđe ili još bolje, spreči.

Najbolje HR priče: Erste Banka Crna Gora I Levi9

Svoje uspešne HR priče su na konferenciji prezentovale šest kompanija,  sa izuzetnim projektima izabranim među 51 pričom sa kojima su konkurisala 33 poslodavca.

Kao što smo rekli, učesnici konferencije su za najbolju HR priču izabrali Erste Banka iz Crne Gore sa projektom “Smart employee growth assistant”. U pitanju je inovativna ideja razvoja zaposlenih. Erste banka je omogućili zaposlenima da koristeći aplikaciju Flourish na svojim mobilnim telefonima, izaberu oblasti u kojima žele da se razvijaju u okviru emocionalne inteligencije. Takav način rada na sebi, na korist kompanije i zaposlenih, omogućen je na lako dostupan način, kroz aplikaciju kojoj mogu pristupiti kada i koliko žele a čije rezultate mogu lako da prevedu ne samo u poslovni već i u privatni život. Projekat su predstavili i nagradu primili Tatjana Keković, HR direktor Erste Banka Crna Gora i  Predrag Novaković, Stručni saradnik za edukaciju i razvoj.

Po odluci nezavisnog stručnog žirija pobednik je kompanija Levi9 sa projektom “Hacker burger-Prvi jestivi oglas za posao”. Stručni žiri, u sastavu Adriana Kovčin, Ivana Mihajlović, Marko Vidović i Sanja Jevđenijević su nagradu žirija obrazložili kao sjajan primer employer brandinga kroz saradnju HR-aiI marketinga u kampanji u kojoj je hrana iskorišćena kao inovativni kanal komunikacije.

Jer, kao što su rekli Jelena Vasilev Novčić iz  Levi9 i Nenad Sićević iz agencije Storyline, koji su predstavili projekat i primili nagradu žirija:

„Koliko god je projekat na kome radiš zanimljiv, izazovan ili dosadan, kakav god da je dan, vreme teče i jedno pitanje je sigurno… Šta ćemo danas za ručak?”

Nagrada će se ubuduće dodeljivati regionalno, sledeći put na konferenciji u Rovinju u septembru, naglasili su organizatori.

Svoje uspešne HR priče su na konferenciji prezentovale i još četiri kompanije sa izuzetnim projektima izabranim među 51 pričom sa kojima su konkurisale 33 kompanije. Na konferenciji su se predstavili  Endava sa „Engagers klub“, Atlantic Grupa i njihov obiman projekat „ Sharing is caring – kako brigom o kandidatima postižemo njihovo zadovoljstvo“, Playrix sa „Wellbeingscapes“ i  OTP Banka sa pričom o upravljanju promenama pri spajanju kompanija „Rotacijom do uspeha“.