Skip to main content
Vesti

5 stvari koje niste znali o stres menadžmentu

By 14.06.2018novembar 3rd, 2021No Comments
5 stvari koje niste znali o stres menadžmentu

Još jedan od eminentnih predavača HR Experience konferencije bila je i Mia, osnivač i suvlasnik skandinavskog vodećeg centra za stres menadžment “Villa Mandala” u Finskoj. Cilj njenog predavanja je da poduči ljude na koje sve načine mogu da prepoznaju znake i simptome stresa na poslu i u životu. Da ukaže na brojne posledice koje mogu da budu štetne po naše zdravlje tokom dugotrajne izloženosti stresu i koje korake možemo preduzeti kako bi upravljali istim.

Ona je protivnik multitaskinga za koji smatra da loše utiče na produktivnost, izaziva poremećaj fokusa i stres, a s druge strane je opet i veština koju većina poslodavaca očekuje od svojih zaposlenih. S jedne strane svesni smo da to nije dobro, a opet sa druge se to traži od nas. Kako se izboriti sa tim i kako definisati stanje stresa u kojem se naše telo nalazi, Mia je objasnila kroz procese koji se odvijaju u našem organizmu.

Pre svega moramo definisati stres. Manifestacije poput poremećaja spavanja, nesanica, stomačni problemi, hronični umor, povišen krvni pritisak, kreativne blokade i srčani problemi vezuju se za stres. Ukratko, definicija stresa bi bila pokušaj organizma da u što kraćem roku pretvori naše telo u super junaka. Samo 10 minuta svakodnevnog izlaganja stresu može biti pogubno za naše zdravlje. Zato ostatak dana treba iskoristiti za oporavak i uspostavljanje normalnog balansa u organizmu. Čitavih 13 minuta je potrebno da se normalizuju procesi u našem telu, ali to je veliki izazov s obzirom da, sa završetkom radnog vremena ili izlaganja neprijatnom iskustvu, ne prestaje eksponiranost stresu. Jer i nakon toga užurbano završavamo ostale dnevne obaveze što nam ne ostavlja prostora za oporavak.

Mia je objasnila da stres nepovoljno utiče na balans hormona. Nedostatak kortizola u organizmu je karakteristična pojava te da bi se njegov nivo izbalansirao dodatno se crpe muški i ženski polni hormoni što se onda loše odražava na seksualni život ljudi i nivo šećera u krvi. Na šta onda obratiti pažnju i kako se zaštititi u užurbanoj svakodnevnici, Mia objašnjava kroz 5 ključnih stvari:

  1. Lišavanje naših čula – iluminacija određenih uređaja (mobilni telefoni, monitori i sl.) i svetla grada utiču na naš ritam i kvalitet sna. Takođe i buka. Zvuk jačine do 55 dB ne smeta organizmu i nije štetan, ali sve preko toga (kancelarije otvorenog tipa, restorani, saobraćaj, građevinske mašine, preglasna muzika) nas ugrožava.

Jedna od opcija je boravak u tišini i posmatranje blanko bele površine bez da radite bilo šta drugo. Tako se podstiče reprodukcija sivih ćelija u hipokampusu a samim tim i oporavlja organizam. Zdravstvo već sada prepoznaje težinu ovih problema i tišina će biti glavna tema kojom će se baviti zdravstveni sistemi u skorijoj budućnosti. Ono što medicina potvrđuje kao pozitivan impakt na organizam je oslobađanje oksitocina kao posledica fizičkog kontakta sa drugim osobama. To nas umiruje, pomaže kod spavanja i deluje suprotno od stresa.

  1. “Isključite” mozak – organizam daje signale da što smo više izloženi stresu to ga naše telo traži još više. Vremenom počinje da nam smeta sve ono što nam ranije nije smetalo. Delovi mozga poput amigdala, hipokampusa i frontalnog dela šalju određene signale telu kada smo izloženi negativnim uticajima.

Ključ je u monotaskingu jer je naš mozak po prirodi podešen da fokus usmeri na svaki zadatak pojedinačno. To se postiže raznim vežbama: tehnikama disanja, meditacijom, jogom, tai chi-jem što dovodi do pozitivnih promena u mozgu već nakon 8 nedelja.

  1. Oslobodite oksitocin – hormon koji na telo deluje suprotno stresu. Umiruje nas i pozitivno utiče na kvalitet sna. Naziva se još i hormon “povezivanja” jer se luči kada naša koža oseti fizički kontakt (grljenje, ljubljenje, topla kupka).
  2. Vežbajte empatiju – istraživanja i časopisi se slažu da je ova veština najvažniji sastojak u poslovnom svetu kada je upravljanje u pitanju. Ljudi se često preopterete poslom te zaboravljaju da rade sa kolegama koje imaju emocije i da ponekad svojim ponašanjem negativno utiču na okruženje. Potrudite se više i pozitivno utičite na okolinu kako na poslu tako i kod kuće.
  3. Koristite svoj akutni stres – stres je u osnovi dobar ukoliko je kratkoročan i naše telo se odmah oporavi nakon toga. To je najbolji način da pomognete sebi a sve funkcije u organizmu će mnogo bolje raditi, posebno memorija.
HR Experience

Rame uz rame za HR inovatorima