Marija Desivojević Cvetković je zaposlena na poziciji višeg potpredsednika za strategiju i razvoj u kompaniji Delta Holding od 2012. godine. Odgovorna je za kreiranje poslovne strategije kompanije i za upravljanje projektima od strateškog značaja za kompaniju. Osim toga, ona je odgovorna za celokupno međunarodno poslovanje i međunarodne odnose Delta Holdinga. Pokriva sektore za strategiju i razvoj, informacionih tehnologija, HR-a i korporativnih komunikacija. Osim toga je i majka dvoje dece, pasionirani trkač, triatlonka i nosilac titule Ironman.
Na HR Experience konferenciji pričala je kako pronaći pravi balans, i uspeti u tome, između onoga što radite i onoga što nazivamo privatnim životom. Ona ističe da najviše vrednuje i poštuje ljude koji rade u HR-u, i smatra da neke zapadne kompanije ne greše kada ističu da je HR direktor zapravo drugi čovek kompanije. Termin “Work and Life Balance” o kojem se sve češće priča zapravo je nešto što je korporativni svet izmislio u poslednjih 20-ak godina.
u 21. veku koncept “Work and Life Balance” se često tumači na razne načine. “Nekako implicira da se posao i život “mrze” i da su to dva suprostavljena koncepta koji smetaju jedan drugom. Da ljudi koji su uspešni u svom poslu i mnogo rade kao cenu plaćaju loš život, raspad porodica, nepostojanje prijatelja i sl.”, istakla je ona.
Po njenom mišljenju, suština je da su uspešni ljudi oni koji su srećni i imaju uređeni život. Posao koji radimo i ono što nazivamo privatan život su objedinjeni, isprepleteni i nesmetano se dopunjuju. I da se u svakom delu dana uklapaju sve obaveze koje su nam važne.
Kada je posao u pitanju, besmislica je sedeti u kancelariji do kasnih večernjih sati očekivajući da će se na taj način završiti veći obim posla ili pak zato što druge kolege odluče da ne idu kući. To ukazuje na mogući problem u organizaciji i sposobnostima. Nepotrebno je zadržavati ljude u radnom prostoru ako su oni profesionalni i vešti da poslovne obaveze završe za mnogo kraće vreme. Preostale trenutke tokom dana uvek mogu da iskoriste za nove ideje.
Postoje određene veštine koje su individualno važne a služe nam da bolje sinhronizujemo sve životne aktivnosti:
Upornost i samodisciplina su odlike velikih u uspešnih lidera. Te osobine vam omogućuju da zaista postignete sve. Istina je da se život sastoji iz prepreka, ali razlika između uspešnih i onih koji to nisu ogleda se u tome da uspešni, bez obzira na okolnosti, uvek urade ono što je neophodno, a neuspešni uvek pronađu izgovor da to isto ne urade.
Naredna veština odnosi se na sposobnost fokusa i određivanje jasnih prioriteta. To iziskuje vrhunsku organizaciju vremena za koju u nekom periodu života i nismo svesni da je imamo. Sa godinama, kako se broj obaveza povećava, postajemo mudriji i sposobniji da bolje kreiramo svoje prioritete, naučimo da kažemo NE i organizujemo aktivnosti na način da ih sve završimo u jednom danu.
Proces učenja odnosno znanje je od velike važnosti. Spoznaja o tome koliko u stvari malo znamo daje prostor da svakoga dana u kontinuitetu učimo neke nove stvari zbog kojih postajemo bolji. Dokaz za to su i poslovni modeli koji su se nekada menjali na svakih 20 ili 10 godina, dok se danas ta norma praktično menja na svakih godinu dana. Ako na tom polju ne napredujemo, vrlo brzo će nas pregaziti i vreme i konkurencija. Dobri lideri moraju da poznaju i prate trendove modernih tehnologija, IT-a i HR-a jer samo tako mogu da sagledaju svoje performanse i poslovanje kompanije.
Vizija ili svest o tome gde želimo da budemo je još jedna odlika uspešnih. Ako svoju ličnu viziju možemo da pretočimo u onu koju kompanija ima i podelimo je sa kolegama, sasvim je sigurno da će biti onih koji nas pratiti na tom putu do uspeha.
Nijedan životni ili profesionalni uspeh ne može da se postigne bez tima i timskog rada. Mnoge kompanije se hvale kako imaju najbolje vizije, sisteme i finansijske sposobnosti, ali sve to je uzaludno ako nemaju prave ljude koji bi to sve izneli na pravi način i ostvarili ciljeve.
Odraz svake kompanije su ljudi i njihove vrednosti. Od osobe lako možete napraviti stručnjaka ali jako teško dobrog čoveka. Marija vodi i program “Mladi Lideri” koji kompaniji u kojoj radi obezbeđuje nove kandidate direktno sa fakulteta. Svrha ovog programa je upravo integracija mladih i dobrih ljudi od kojih možete napraviti stručnjake. Za razliku od onih koji već dolaze kao formirane ličnosti.
Sve prethodno navedeno dovodi do rezultata. Iako je to razlog za slavlje, ipak je najveća nagrada za postignuto zapravo mogućnost da motivišete ljude iz okruženja i pokažete im da je sve moguće. I da zaista nije teško biti srećan.
