Nermana Ajanović, učesnica panela „Tržište rada u regionu“, šef je razvoja i marketinga sa preko 10 godina iskustva u upravljanju projektima razvoja tržišta rada u BiH i marketingu. Odgovorna je za razvoj poslovanja, koordinaciju timova razvojnih projekata i marketinga, odnose sa klijentima, finansijsko planiranje i superviziju rada sektora. Kao project manager odgovorna je za dizajn projekata, strateško i operativno planiranje, implementaciju, monitoring i evaluaciju.
Kroz dugogodišnje iskustvo rada sa poslodavcima, kandidatima, preduzetnicima, te brojnim organizacijama iz javnog i privatnog sektora, stekla je detaljno poznavanje tržišta rada i ekspertizu u području kreiranja poslova, zapošljavanja, razvoja veština i preduzetništva. Bavi se istraživanjima i analizama tržišta rada, te je između ostalog zadužena i za analizu podataka portala Posao.ba o ponudi i potražnji poslova na tržištu rada BiH i inostranstvu.
Bila je angažovana kao konsultant za razvoj partnerstva između javnih i privatnih pružaoca usluga posredovanja u zapošljavanju, konsultant za razvoj obuka i razvoj malih biznisa te mentor za start-upe.
Pre nego što je preuzela poziciju šefa sektora razvoja i projekata, Nermana je nekoliko godina bila marketing manager portala Posao.ba.
U medijima se moglo pročitati da je BiH treća zemlja po nezaposlenosti u svetu, zatim ove godine da se stopa nezaposlenosti smanjila. Kakva je zaista situacija u BiH kada je nezaposlenost u pitanju?
– Stopa nezaposlenosti u BiH krajem 2018. iznosila je 18,4% (prema anketi) i ona se četvrtu godinu zaredom smanjuje. Registrovana nezaposlenost je nešto drugo i tu su cifre mnogo veće (oko 34% je registrovana nezaposlenost) tako da izvori koji navode da je BiH treća po nezaposlenost u svetu zapravo gledaju registrovanu stopu nezaposlenosti. I u jednom i drugom slučaju, među najvećim je u Evropi i predstavlja najveći problem bh. ekonomije.
Navodi se takođe da je za smanjenje nezaposlenosti zapravo zaslužan odlazak radnika i to najviše u Nemačku?
– Kombinacija faktora je dovela do smanjenja nezaposlenosti i anketne i registrovane: odlazak ljudi u strane zemlje, brisanje sa evidencije nezaposlenih, neaktivnost stanovništva itd. Broj novih radnih mesta zapravo se neznatno povećava. Situacija koju zvanične institucije žele da prikažu – ekonomski rast i smanjenje nezaposlenosti – zapravo nije realna. Odlazak radnika je najaktuelnija tema medija u BiH trenutno. Mi na to upozoravamo unazad tri godine jer primetimo da potražnja a i interes za oglase iz inostranstva enormno raste. Javnost je tek sad spoznala težinu problema jer čitavi gradovi nestaju, ali oni koji bi trebali nešto da urade, još uvek ćute. Kakav uticaj će to imati na cijelo bh društvo tek će se videti.
Zemlje koje najviše traže radnike iz BiH su Hrvatska, Slovenija i Njemačka.
Koji to profili radnika najviše odlaze u inostranstvo?
– Najviše odlaze oni radnici koje inostranstvo najviše traži a to su: građevinski, transportni, proizvodni, ugostiteljski, zdravstveni radnici ali i inženjeri mašinstva, elektrotehnike i informatike.
Koliko se tržište rada izmenilo pod uticajem digitalizacije? Da li je više poslova u IT sektoru, da li su potrebne prekvalifikacije ili novi obrazovni profili?
– IT sektor raste, ali digitalizacija u ostalim sektorima je jako spora. Mali je broj kompanija svestan uticaja digitalizacije, a za one koji jesu i koji su pokrenuli proces digitalne transformacije najveći izazov je radna snaga, ne tehnologija. Koji profili i koje digitalne veštine, kako ih pronaći i graditi, pitanje je na koje niko u BiH trenutno nema odgovor. Mi smo sproveli istraživanje digitalnih veština radne snage koje samo pokazuje ogroman jaz između potreba za digitalnom transformacijom i spremnosti naših kompanija da je sprovedu.
