Skip to main content
Vesti

KEJT KAVANA na konferenciji HR EXPERIENCE: Da li je za srpske talente poželjnije da rade u inostranstvu ili od kuće?

By 16.06.2021novembar 3rd, 2021No Comments
KEJT KAVANA na konferenciji HR EXPERIENCE: Da li je za srpske talente poželjnije da rade u inostranstvu ili od kuće?

Na trećoj konferenciji HR EXPERIENCE, Kejt Kavana (Kate Kavanagh), direktor globalnog udruženja vodećih vebsajtova za povezivanje talenata i poslodavaca The Network, govorila je o trendovima u oblasti mobilnosti rada, na osnovu istraživanja koje je su sproveli sa Boston Consulting Group (BCG).

Kako je pandemija Covid-19 preoblikovala svet rada i naše preferencije u vezi sa migracijom, željenim odredištem i fleksibilnošću na poslu, koju su najpoželjniji izbori destinacija za radnike, i kako rad na daljinu preoblikuje radnu dinamiku, tema je ovog istraživanja koje je predstavila Kejt Kavana, jedan od vodećih govornika na konferenciju, za našu publiku posebni akcenat stavljajući na Srbiju.

Izveštaj na osnovu ovog šestonedeljnog istraživanja koje je započelo u oktobru 2020. godine i obuhvatilo ljude uglavnom visokog obrazovanja iz 190 zemalja (najveći broj njih je između 20 i 40 godina), objavljen je u martu 2021. godine.

Na početku svog obraćanja Kejt Kavana je podsetila da smo prošle godine ne samo uronili u globalnu zdravstvenu krizu, već smo doživeli i socijalnu, ekonomsku i klimatsku krizu.

 Sve ove stvari su nesumnjivo imale ogroman uticaj na svakog od nas, a to je zauzvrat dovelo do mnogih promena u preferencijama u svetu rada. Sada stojimo na vratima novog sveta rada i neophodno je da kao poslodavci shvatimo šta to znači za naše poslovanje – rekla je Kavana.

Šta ove promene znače za vaše organizacije i šta treba da uzmete u obzir kao poslodavci kako biste privukli i zadržali najbolje talente?

Želja za poslovnom migracijom

Kavana je navela da je spremnost za preseljenje u inostranstvo zbog posla u padu i sada iznosi 50% u poređenju sa 64% 2014. godine.

– Od 2020. godine samo 50% ljudi širom sveta spremno je da se preseli u inostranstvo radi posla. To je pad za 14% poena od 2014. godine. U Srbiji je 51% ljudi spremno da radi u inostranstvu, što je nagli pad sa 62% u 2018. godini, dok je ova brojka iznosila 77% u 2014. Interesnatno je videti da je spremnost za rad u inostranstvu najistaknutija u socijalnoj zaštiti (70%), uslužnim delatnostima (70%) i menadžmentu (67%), zatim u inženjerskim i tehničkim poslovima, zdravstvu i medicini i nabavci i logistici – rekla je Kejt Kavana.

Ona je ocenila i da sve nagoveštava da postoji stvaran rizik od odliva mozgova, jer su to neke od vrsta kandidata za kojima postoji globalno najveća potražnja.

Zanimljivo je da se u nekim zemljama povećala spremnost za preseljenje u inostranstvo – poput Brazila, Italije i Švedske – verovatno zbog postupanja s pandemijom u tim zemljama.

Gde žele da odu ljudi koji žele da se presele?

Ako pogledamo najpoželjnije destinacije po zemljama, od 2014. godine došlo je do promena.

– Kanada je sada izborna destinacija broj jedan za strane radnike. SAD su prvi put nakon osam godina pale na drugo mesto. Moguće da je razlog tome način upravljanja pandemijom i zbog toga što se na Kanadu gleda kao na otvoreniju kulturu i državu koja ima bolje sisteme socijalne zaštite – dodala je Kavana.

Snažno upravljanje pandemijom sa Novog Zelanda, Japana i Singapura uticalo je da se penju na rang listi poželjnosti za strane radnike, dok su mnoge države EU izgubile privlačnost.

Nemačka je, na primer, pala za dva mesta i uprkos njihovom snažnom upravljanju pandemijom, Kejt Kavana smatra da je do toga došlo zbog promene kursa iz ranije snažne podrške imigraciji. Italija, Španija i Francuska su pale, a samo je Francuska i danas među prvih 10.
Kao zemlju za koju je primetan pomak kao poželjne destinacije za poslovnu migraciju, Kejt Kavana je istakla Južnu Koreju: bila je na 37. mestu 2014, 24. mestu u 2018, a sada je na 12. U pitanju je zemlja čiji se jezik ne govori mngo među ljudima koji nisu iz Koreje, ali je doseglaa 12. mesto što pokazuje važnost koju radnici pridaju javnom zdravstvu.

Ko želi da radi u Srbiji?

A gde je Srbija na mestu poželjnih destinacija za rad?

Srbija je najpopularnija među radnicima u Republici Irskoj, Južnoj Africi, Poljskoj, Nigeriji i Danskoj.

Koji je odabir najpoželjnijih odredišta za rad za ljude u Srbiji?

Prva tri su ista kao i 2018. godine: Nemačka je zauzela prvo mesto, a slede Austrija i Švajcarska.

Za razliku od globalnog uzorka, SAD, Italija i Španija su porasle na rang listi popularnosti kod srpskih radnika, a Australiji i Kanadi je kod njih smanjena poželjnost.

Postoji direktna korelacija između upravljanja pandemijom i vaše atraktivnosti kao destinacije izbora u novom svetu, jer su zemlje koje su imale manje slučajeva bolesti postale poželjnije.

Generalno su države koje su prijavile niži broj slučajeva Covid-19 kao rezultat strogih ograničenja, a zemlje sa najvišim stopama Covida na milion stanovnika imale su lošije rezultate na poslednjim rang listama.

Zanimljivo je da SAD i Velika Britanija nisu pale toliko kao druge zemlje što sugerira da su privlačnost i Velike Britanije i SAD-a bile u stanju da izdrže uticaj krize.

Virtuelna mobilnost

Ako kandidati ne žele da se fizički presele, šta bi više voleli?

S obzirom da je fizičko preseljenje u ovom trenutku izuzetno teško, i kao što vidimo iz podataka, ne toliko atraktivno kao ranije, postavlja se pitanje šta da rade poslodavci koji pokušavaju da privuku talente iz inostranstva. Možda je odgovor međunarodna virtuelna mobilnost.

Ovde postoji prilika jer smo većinom prihvatili rad na daljinu: 51% ispitanih sada radi na daljinu u poređenju sa 31% pre pandemije. Na daljinu je spremno da radi za poslodavca koji nema sedište u njihovoj zemlji 57% radnika. U Srbiji bi 73% radnika bilo spremno da radi na daljinu za međunarodnog poslodavca.

Ovo je otvorilo svet mogućnosti poslodavcima, a prvih pet zemalja koje Srbiju svrstavaju među najbolje odabrane za daljinsko zapošljavanje su: Slovenija, Bugarska, Jemen, Rusija i Austrija.

 Dakle, ako ste srpski poslodavac koji želi da radi sa fizički udaljenim talentima – to su vaša ciljna tržišta na kojima biste potencijalno mogli da unajmite radnu snagu na daljinu – naglasila je Kejt Kavana.

Gde i kada radimo?

Pre pandemije 77% Srba radilo je u potpunosti u prostorijama poslodavaca, a 16% radilo je hibridni model.

Zanimljivo je da samo 14% radnika želi da se vrati u potpunosti radu u prostorijama poslodavca, većina (58%) želi da radi hibridni model, a 29% kaže da želi da radi u potpunosti na daljinu. Većina koja želi da radi kombinaciju rada od kuće i kancelarije verovatno je umirujuće za poslodavce koji rade na faznom povratku u kancelariju.

– Jasno je da je došlo do kulturnog pomaka ka očuvanju veće ravnoteže poslovnog i privatnog života i možda perspektiva dugih putovanja na posao i dugih dana u kancelariji nije nešto što radnici žele da bude njihova svakodnevica. Ovo je prilično slično i za muške i za ženske ispitanike, mada bi 32% srpskih muškaraca više volelo da potpuno pređu na rad na daljinu, u poređenju sa 27% žena – navela je Kajt Kavana.

Pored pitanja gde ljudi rade svoj posao, vreme u kojem ga rade takođe je došlo u pitanje: 66% Srba želi fleksibilnost radnog vremena u poređenju sa 64% u svetu.

– Fleksibilnost mesta rada i sati u kojima to radite veoma je važno za radnike. S obzirom na godinu koju smo upravo imali, ovo uopšte nije iznenađujuće, ali je nešto za šta poslodavci treba da se pripreme – rekla je Kavana.

A kada je reč o glavnim karakteristikama koje radnici traže od radnog mesta, u prethodnom istraživanju radnici su rekli da od posla očekuju kombinaciju kratkoročnih i dugoročnih koristi. Ispitanici su rekli da žele da budu okruženi ljudima koje smatraju prijatnim, da imaju vremena za spoljne aktivnosti, kao i neke dugoročne beneficije, posebno za razvoj novih veština i unapređenje karijere.

– Naše istraživanje pokazuje da su ljudi više orijentisani na ovde i sada – dobri odnosi sa kolegama i menadžerom i balans privatnog i poslovnog života i plata porasli su na važnosti sa 4. na 8. mesto. Za srpske radnike osećaj da je njihov rad cenjen je dobio na važnosti i popeo se na 3. mesto, a plata je skočila na 6. mesto – objasnila je ona.

Mogućnosti za razvoj karijere opale su za 3 mesta, a učenje i obuka za 4 mesta. S obzirom na godinu koju smo upravo imali, ovo uopšte nije iznenađujuće, ali je nešto za šta poslodavci treba da se pripreme.

Vrednosti se danas takođe razlikuju, a vrednosti utiču na odluke.

Različitost i inkluzija su postali važniji 2020. godine, veruje 69% globalne radne snage, a 51% se ne bi prijavilo za posao u kompaniji koja se ne poklapa sa njihovim uverenjima.

– U Srbiji, 59% ispitanika veruje da su različitost i inkluzija postali važniji 2020. godine, a 42% se ne bi prijavilo za posao u kompaniji koja se ne poklapa sa njihovim uverenjima – naglasila je Kajt Kavana.

Takođe, 69% globalne radne snage veruje da su pitanja zaštite životne sredine postala važnija u poslednjih godinu dana, a 52% radnika ne bi se prijavilo za posao koji ne odgovara njihovim vrednostima.

U Srbiji 53% radne snage veruje da su pitanja životne sredine postala važnija u poslednjih godinu dana, a 41% radnika ne bi se prijavilo za posao koji ne odgovara njihovim vrednostima.

Jedna trećina ozbiljno pogođena pandemijom

Kada uzmemo u obzir uticaj Covid-a na srpsku radnu snagu, u velikoj meri kao i na globalnom uzorku, 1/3 radnika je otpušteno ili im je skraćeno radno vreme.

– Gubitkom posla i smanjenim radnim vremenom pogođeno je 32% ispitanika u Srbiji a 59% nije videlo nikakve promene, dok 9% radi duže radon vreme, odnosno prekovremeno. Oni koji imaju najmanje obrazovanja bili su teže pogođeni, a oni mlađi od 20 godina to su najviše osetili pandemiju. Srbija je bila jedna od retkih zemalja u kojima je pogođena populacija starija od 61 godine – otkrila je Kavana.

Da li i kako kako radnici biraju da uče?

Spremnost za prekvalifikaciju prema nivou obrazovanja i starosnoj grupi govori da je 96% ispitanika iz Srbije spremno da se prekvalifikuje, što je u skladu sa globalnim uzorkom. Oni usred karijere spremniji su na prekvalifikaciju, a najmanje su voljni najmlađi radnici, ljudi koji se približavaju penziji i ljudi sa više formalnog obrazovanja. S obzirom na to da je one manje obrazovane pandemija najviše pogodila u smislu gubitka posla, nije iznenađenje da su spremniji za prekvalifikaciju, ocenila je Kavana.

Govoreći o srpskim ispitanicima ona je naglasila:

– Sjajno je videti da bi velika većina razmotrila neku vrstu prekvalifikacije samu po sebi, a ne samo samo zbog osećaja nesigurnosti posla. Generalno su ljudi sada otvoreniji za promene i spremniji su da odu tamo gde im je prilika i preduzmu korake koji su potrebni da bi se tamo došlo – bez obzira da li to uključuje prekvalifikaciju, usavršavanje ili menjanje industrije. Online institucije i mobilne aplikacije su od 2018. godine skočile po upotrebi u Srbiji, a u pitanju je jedna od retkih zemalja u kojoj je onlajn obrazovanje već bilo značajno zastupljeno u 2018. godini – objasnila je.

Koje su ključne pouke za poslodavce i kako možete da koristite ove informacije?

Fleksibilnost je ključna i ovo mora biti deo vaše strategije privlačenja talenata.

Važno je omogućiti i osnažiti svoje zaposlene da preuzmu kontrolu nad svojim razvojem.

Imajte na umu da je važno testirati i pratiti šta vam odgovara, a takođe uravnotežiti upravljanje i fleksibilnost kako biste dobili bolji nivo autonomije i poverenja. Takođe su vam potrebni menadžeri koji rade svoj posao, a ne smatraju da im se posao svodi na kontrolisanje ljudi.

– Razmislite o svojim liderima i kako ih najbolje možete naoružati za sledeću fazu u našem postepenom povratku na posao jer će ih čekati izazovan teren. I, na kraju, razmislite o tome kako možete vi biti pozitivan uticaj u današnjem svetu, ovo je važno i svakim danom sve više i kandidati žele da znaju o tome – zaključila je Kejt Kavana.

HR Experience

Rame uz rame sa HR inovatorima