Martin Laškolnig: Angažovanost, spokoj i samopoštovanje

Strah je zarazan, ali isto tako je zarazna i hrabrost, rekao je Martin Laškolnig (Laschkolnig), osnivač i direktor Instituta za razvoj potencijala iz Linca, govoreći na Sedmoj konferenciji HR Experience održanoj u Beogradu u organizaciji Infostuda. S obzirom da je, pored biznisa, studirao i budističku filozofiju, Martin Laškolnig je, u skladu sa svojim interesovanjima, najviše pažnje posvetio samoregulaciji i samopoštovanju menadžera, jer da bismo vodili druge prvo moramo umeti da vodimo sebe. Martinov mentor bio je čuveni Jack Canfield – koautor serijala Chicken Soup for the Soul, čijih je više od 40 godina istraživanja o uspehu i ličnom razvoju imalo veliki uticaj na učenja Martina Laškolniga. U Beogradu, Martin je govorio na temu šaljivog naslova „Liderstvo u burnim vremenima: Kako povećati angažovanje zaposlenih a da ne poludite“.   

Monkey mind ili spokoj? 

Martin je istakao da se tri godine nakon pandemije ljudi nisu oporavili i da je očigledno da su pregoreli i da su preopterećeni. Ipak, da li treba stalno i o svemu da brinemo? U budizmu postoji izraz monkey mind, um majmuna. To je onaj koji stalno kreira scenarije, šta ćemo ako se desi to ili ono, to je um koji uvek brine o nečemu. Uvek nalazi novu stvar koja ga zaokupi, kao novi sjajni predmet njegove nove opsesije. Kakve to veze ima sa vama kao HR profesionalcima? Kao prvo, to je poziv da se sfera o kojoj brinete što više poklapa sa sferom na koju zaista imate uticaj, što na žalost, često nije slučaj, rekao je Martin Laškolnig. 

Podsetio je da je Gartner nedavno objavio listu top prioriteta u oblasti HR, na osnovu ankete 1.400 HR direktora iz više od 60 zemalja. Pet prioriteta su: 

1. Liderski  i menadžerski razvoj 
2. Organizacijska kultura 
3. Strateško planiranje radne snage 
4. Upravljanje promenama 
5. HR tehnologija 

– Kao što vidite samo jedan prioritet se odnosi na tehnologiju, na klasični HR koji podrazumeva administrativne i legalne procese i obračun zarada. Sve drugo su liderske teme, rekao je Martin Laškolnig i dodao:  

– Vi kao HR profesionalci morate odgovoriti izazovu, tražiti mesto za stolom vrhunskih lidera. Kompanije ne mogu nastaviti bez vas, i treba da im kažete da im nikada niste bili potrebniji, da je vaša uloga ključna. Kako to učiniti? Težite angažovanosti i spokoju kroz vođstvo zasnovano na samopoštovanju. Oni su put, a ne destinacija. Kultura zasnovana na samopoštovanju smanjuje bolovanja, fluktuaciju i postotak grešaka, a angažovanost i retencija rastu, rekao je Martin Laškolnig. 

Kako meriti samopoštovanje?

Martin Laškolnig preporučuje merenje samopoštovanja kroz matriks koji čine dve ose:  horizontalna osa predstavlja samovrednovanje, a vertikalna osa kompetenciju.  

– Ukoliko su samovrednovanje i kompetencija niski, osoba se oseća kao stalna žrtva, puki posmatrač. Druga situacija, ukoliko je samovrednovanje nisko, a kompetencija visoka, to su situacije koje se rezultiraju u samosabotaži. U slučaju poslovnog okruženja, to je na primer profesionalac koji je ozbiljno spremio prezentaciju, ali na dan kada treba da je izloži, zaboravi najvažniji dokument ili fleš kod kuće. Treći kvadrat je suprotan: to su ljudi koji smatraju da su baš oni božji dar svetu i da su svi ostali osrednji. Ukoliko je samovrednovanje visoko, a kompetencija niska, govorimo o ljudima koji stalno imaju potrebu da pokažu šta su postigli, šta umeju. I poslednji kvadrat, kada je visoka i kompetencija i samovrednovanje – imamo spokoj i uspeh. To su ljudi koji su zadovoljni onim što jesu i šta su postigli. To je ono gde svi želimo da budemo. Da budemo zadovoljni onim što jesmo i da smo priznati kao takvi. Ovaj matriks se ne odnosi samo na nas u poslu, već i u privatnom životu, u porodici i društvu, rekao je Martin Laškolnig. 

Ko ima prijatelja na poslu? 

Martin Laškolnig je pokazao Galupovu mapu angažovanosti zaposlenih u zemljama sveta. Odmah je skrenuo pažnju prisutnih da se zapravo ta angažovanost veoma malo menjala u periodu od dve decenije, uprkos rastu budžeta za treninge i razvoj (Angažovanost je iznosila 16% u 2001. godini, 13% u 2008. i 2010. godini,  16% u 2015. i 13% u 2022. godini). Ono na šta je Martin Laškolnig ipak upozorio je činjenica da je upitnik razvijan u Sjedinjenim državama, te da različite kulture zemalja koje su obuhvaćene anketom imaju uticaj na odgovore ispitanika, ali to donekle može da objasni same odgovore ali ne i nedostatak varijacija.  

Na primer, jedno od pitanja je: da li imate prijatelja na poslu? Francuzi ni ne žele da imaju prijatelja na poslu, imaju kolege i to je u redu. Ali, prijatelj na poslu često uvećava angažovanost.  

– Srbija se relativno dobro kotira na toj listi, mada ne tako dobro kao Rumunija i generalno lošije od prvih suseda, osim Hrvatske, ali bolje i od Francuske, Italije, Austrije  i Nemačke, rekao je Martin Laškolnig.  

– Galupovo istraživanje angažovanosti pokazuje da u periodu od dve decenije skoro da nema varijacija u stepenu angažovanosti.  Na svetu je angažovanost u poslu u proseku 23%. Ali, nešto nedostaje u toj slici. Nedostaju kompanije koje implementiraju najbolje prakse. Te kompanije umesto onih 2/3 zaposlenih koji ne žele da budu na tom poslu, kako smo videli u istraživanju, imaju 72% odnosno 2/3 zaposlenih koji žele da rade, da budu angažovani i pri tome im je prijatno na poslu, naglasio je Martin Laškolnig. 

Kako postići radnu kulturu sa visokim stepenom angažovanosti? 

Laškolnig je kazao da predlaže model od 5 koraka. Ti koraci su 1. sigurnost, 2. identitet, 3. pripadanje 4. vizija i smisao 5. kompetencija. 

– Prvi od tih koraka, često nedovoljno shvaćen ili pogrešno shvaćen, je sigurnost. Svi ste čuli za izraz psihološka sigurnost. Šta je psihološka sigurnost? To nije situacija u kojoj se svi dopadamo jedni drugima, to je situacija u kojoj je bezbedno da pitamo teška pitanja.  To onda vodi refleksiji, odlukama, možda drugačijem putu u budućnost. Drugi korak je identitet, odnosno sloboda da budemo to što jesmo. Treće je pripadanje, te se pitamo čemu želimo da pripadamo. Nije svaka sredina ono sa čime želimo da budemo povezani. Treba da se upitamo ko živi naše vrednosti? Na nas u velikoj meri utiču ljudi sa kojima provodimo najviše vremena, bez obzira da li po izboru ili ne. O važnosti vizije i smisla, kao i o važnosti kompetencije znamo mnogo, ali za njih nikog nije briga ukoliko ne postoji ispunjenost prva tri korak, zaključio je Martin Laškolnig. 

Pazi kome daješ privilegiju da te naljuti 

Laškolnig je naglasio da je izuzetno važno da lideri usvoje uravnotežen način razmišljanja i vode i sebe i timove sa jasnoćom i smirenošću.  

Podsetio je na važnost naše reakcije na događaje, i, parafrazirajući čuvenog Stivena Kovija (Stephen Covey) pozvao da te reakcije biramo:  

– Postoji prostor između stimulacije i reakcije. U tom prostoru mi imamo slobodu i moć da izaberemo svoj odgovor i priliku za rast. Rezultat ne proističe iz samog događaja, već iz kombinacije događaja i našeg odgovora na njega, podsetio je Laškolnig. On je podsetio da postoje situacije u kojima ne možemo istovremeno biti i srećni i u pravu, te da biramo pažljivo, kao i da selektivno dajemo drugima privilegiju da mogu da nas naljute ili rastuže. Kada se to ipak desi, Martin Laškolnig savetuje prakse opuštanja i upravljanja emocijama, kao što je EFT Tapping, odnosno metod tapkanja posebnih mesta na telu kako bi se poboljšao protok energije i mentalno zdravlje.